Palićki Zoološki vrt je jedno od mesta na koje gotovo svi posetioci Subotice redovno odlaze. Po načinu na koji je uređen, ovaj zoo-vrt je ne samo zoološki veći botanički - u njemu živi i raste oko 1.300 životinja, iz oko sedamdeset životinjskih vrsta i oko 80.000 biljaka.

Po broju drveta palićki zoo-vrt podseća na park, te se stiče utisak da su životinje dovedene iz raznih krajeva sveta dobile gotovo adekvatnu zamenu za svoje prirodno stanište. Tu je i na hiljade vrsta cveća i raznoraznog rastinja, a decu posebno fascinira ogromni paun koji ih dočekuje na samom ulazu, napravljen od prirodnog cveća, visok nekoliko metara. Zahvaljujući svom atraktivnom konceptu, kroz ovaj zoološki i botanički vrt godišnje prodefiluje blizu dve stotine hiljada posetilaca - prošle ih je tačno bilo 180.000.

Ove godine Zoološki vrt slavi 60 godina postojanja, što znači da je osnovan „daleke“ 1849. godine, i većtada je koncipiran po uzoru na neke evropske vrtove, koji su kao osnovnu ideju imali čuvanje životinja u ambijentu koji bi bio što sličniji njihovom prirodnom zavičaju. Tako najveći broj životinjskih vrsta i ne zna šta je kavez - od posetilaca, i od lične slobode, odvojeni su ili vodenim kanalima, ili ogradama koje najmanje podsećaju na zarobljeništvo. Majmuni se slobodno veru po drveću na ostrvu sa kojeg ne odlaze ni na trenutak - tu se hrane, spavaju, žive u svojim zajednicama. Odvojeni su od posetilaca vodom koja okružuje ostrvo, a kako ne znaju plivati, nema opasnosti da će pobeći. A kako se čini, njih to i ne zanima, jer prostor u kojem žive zadovoljava sve njihove potrebe i prilično su ravnodušni na posmatrače sa druge obale kanala.

Bizoni, pak, slobodno pasu na obroncima jednog brdašceta, i prosto se ne možete oteti utisku da oni zamišljaju da su u svojoj pradomovini preriji dok lenjo tragaju za sočnom travom. A stado jelena, i to poprilično veliko, dobilo je ogroman pašnjak sa pojilom, te se ponekad gosti zoo-vrta moraju potruditi da ih pronađu. Pravi koral su dobili i konji, sa sasvim dovoljno prostora da ponekad demonstriraju svoj galop.

Međutim, lavovi, tigrovi, medvedi i ostale ljute zveri nisu baš stekli takvo poverenje da bi im se napravila džungla ili šuma nalik na one iz kojih su dovedeni. Oni uglavnom „kuliraju“ u svojim prostranim kavezima, dobro hranjeni, i samo ponekad iznenadnom rikom podsete na svoju zversku narav.

Zoološki vrt na Paliću je atraktivan i po nekim retkim vrstama životinja, kojih nema u drugim vrtovima, kao što je, recimo, ptica bela kanja, koje više i nema u prirodi. No, sadržaj ovog azila divljih životinja je dopunjen i raznim edukativnim programima, i on je sve češće mesto na kojem se izvodi nastava u prirodi, održavaju se razni edukativni programi, sekcije, eko kampovi ili likovne kolonije. Ovu veliku učionicu u prirodi godišnje poseti oko 20.000 đaka, za koje zaposleni u zoo-vrtu organizuju razna zanimljiva predavanja. Zoo- vrt većnekoliko godina organizuje i susrete dece iz okolnih zemalja, koji se tu druže, zabavljaju i rade na zajedničkim programima.

(B92)