Kompanija Jat je dobila dozvolu za obavljanje čarter letova za destinacije u Egiptu, tokom letnje sezone, rečeno je u nacionalnom avio-prevozniku.

Za obavljanje čarter letova za Tursku tokom letnje sezone, Jat još nije dobio dozvolu, a problem je iskrsao kada turske i egipatske aviokompanije, sa kojima je nekoliko domaćih turističkih agencija sklopilo ugovore o prevozu putnika, nisu dobile dozvole da taj posao obave preko Beograda.

Vazduhoplovne vlasti tih zemalja su zbog toga odugovlačile sa odlukom da svoje dozvole ustupe Jatu.

Ovo nije prvi put da Jat pred sam početak letnje sezone i dalje ne zna da li će imati dozvole za prevoz turista čarterima do popularnih letovališta, kao što su turistički centri Antalija u Tuskoj ili Hurgada u Egiptu.

Direktor komercijalnih poslova u Jatu Vladimir Ognjanović rekao je da je Jat "inicirao preko Ministarstva spoljnih poslova sastanak sa turskim vazduhoplovnim vlastima, pošto je očigledno najveći problem u Turskoj". "Na žalost, turske vazduhoplovne vlasti nisu izašle u susret našem zahtevu i oni inistiraju da se ti razgovori obave na nivou dva direkorata civilnog vazduhoplovstva, Turske i Srbije. Mi očekujemo da se dva direkorata o tome u najskorije vreme dogovore", rekao je Ognjanović u izjavi za televiziju B92.

Arhitektonsko rešenje koje odvaja srpsku prestonicu od ostalih svetskih gradova jesu venci – Topličin, Kosančićev i Obilićev

Autori: Dragan Vukotić, Vladimir Vukasović
Izvor: Politika

Novi Beograd najbolji primer kako ljudi mogu da ukrote socrealističku arhitekturu (Poto D. Jevremović)

Pri susretu sa našom prestonicom, posetioci, u zavisnosti odakle dolaze, reaguju različito, ali saglasni su u jednom – Beograd je grad suprotnosti i neiskorišćenog potencijala. Ada Ciganlija, Beogradska tvrđava i obale reka mesta su koja ostavljaju utisak na sve strance. Kažu da u oči najpre upada svojevrstan miks istoka i zapada, kao i dinamika koja je prisutna u svakom segmentu života glavnog grada.

Za Loru Vins, Amerikanku koja dve godine živi u srpskoj prestonici, Beograd ima „nešto njujorško”.

– Ritam i energija ovog grada fasciniraju me od prvog dana. Imala sam sreću da obiđem mnoge svetske metropole, ali jedino sam osetila da pripadam ovde i u Njujorku.Beograd je jednostavno lako voleti – priča Vinsova.

Kada se, zbog prirode muževljevog posla, doselila ovamo doživela je kulturološki šok, koji Amerikanci često pominju kada govore o susretu sa Evropom, naročito Balkanom.

Okamenjeni đavoli su kuršumlijskom kraju, pre svega Prolom banji, doneli i turiste i svetsku slavu.

Autorka: Dragana Zečević
Izvor: Večernje novosti

Do pre desetak godina spomenik prirode Đavolju varoš su posećivali samo najuporniji zaljubljenici prirode, jer nije bilo ni puta, ni drugih uslova da se prihvati veliki broj turista koji bi izbliza videli zemljane figure. A, danas?

- Mnogo toga se promenilo - ponosno će Zlatko Veljović, direktor Prolom banje u čijem sastavu je i ovaj prirodni fenomen. - Đavolja varoš je ušla u konkurenciju za sedam svetskih čuda, do nje je izgrađen put, prošle godine je bilo 50.000 turista, a ove godine se nadamo da će se njihov broj udvostručiti.

Plato u blizini zemljanih figura u Đavoljoj varoši. Iz autobusa izlaze turisti. Preko drvenog mostića prelaze nabujali potok i kroz šumu grabe ka ovom čudu prirode. Svi bi da izbliza vide zemljane figure.

- Najvažnije nam je da građani Srbije do 7. jula mejlom glasaju za Đavolju varoš (www.djavoljavaros.com), da bismo dospeli među 21 finalistu nadmetanja za sedam svetskih čuda - poručuje Veljović. - Ako nam to pođe za rukom, onda smo i ovaj kraj i zemlju u celini proslavili i promovisali sa našim prirodnim fenomenom kakvog u svetu sigurno nema.

Sombor varoš je grad sa šmekom prohujalih vremena i u njega treba doći i uhvatiti duh kraljevskog doba. Znan je i po svojoj kulturi, arhitekturi, fijakerima i dobrim ljudima sa uzrečicom „Uvek ima sutra”, po okolini sa salašima i čardama i obaveznim tamburašima.

Izvor: Novosadski dnevnik

Sombor, opština i grad, jedno je od brojnih mesta u Vojvodini u kojima se može doživeti duh prošlih vremena. Okruženje je najzelenije područje pokrajine, a Sombor nosi epitet najzelenijeg grada u zemlji. Duž 120 kilometara somborskih ulica isto je toliko dugih drvoreda, sa oko 18.000 stabala. Većina su bođoši zasađeni 1903. godine, a doneti iz doline Misisipija, u Americi. Zapadno od grada su reka Dunav i specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, sve je ispresecano kanalima. Na istoku je Telečka visoravan. Lovačke i ribolovačke priče nisu prazne, u šumama i vodama su lovljeni svetski prvaci divljači i ribljih vrsta.

Sombor varoš je grad sa šmekom prohujalih vremena i u njega treba doći i uhvatiti duh kraljevskog doba. Znan je i po svojoj kulturi, arhitekturi, fijakerima i dobrim ljudima sa uzrečicom „Uvek ima sutra”, po okolini sa salašima i čardama i obaveznim tamburašima. Gradski muzej u Somboru je regionalni muzej kompleksnog tipa, sa postavkama iz oblasti arheologije, numizmatike, etnologije, istorije, zavičajne istorije umetnosti i zbirkom savremene umetnosti. Za posetu je otvoren svakog radnog dana, a vikendom za najavljene grupe. Ulaznica za odrasle je 50 dinara, za decu 30.