Arhitektonsko rešenje koje odvaja srpsku prestonicu od ostalih svetskih gradova jesu venci – Topličin, Kosančićev i Obilićev

Autori: Dragan Vukotić, Vladimir Vukasović
Izvor: Politika

Novi Beograd najbolji primer kako ljudi mogu da ukrote socrealističku arhitekturu (Poto D. Jevremović)

Pri susretu sa našom prestonicom, posetioci, u zavisnosti odakle dolaze, reaguju različito, ali saglasni su u jednom – Beograd je grad suprotnosti i neiskorišćenog potencijala. Ada Ciganlija, Beogradska tvrđava i obale reka mesta su koja ostavljaju utisak na sve strance. Kažu da u oči najpre upada svojevrstan miks istoka i zapada, kao i dinamika koja je prisutna u svakom segmentu života glavnog grada.

Za Loru Vins, Amerikanku koja dve godine živi u srpskoj prestonici, Beograd ima „nešto njujorško”.

– Ritam i energija ovog grada fasciniraju me od prvog dana. Imala sam sreću da obiđem mnoge svetske metropole, ali jedino sam osetila da pripadam ovde i u Njujorku.Beograd je jednostavno lako voleti – priča Vinsova.

Kada se, zbog prirode muževljevog posla, doselila ovamo doživela je kulturološki šok, koji Amerikanci često pominju kada govore o susretu sa Evropom, naročito Balkanom.

– Sve mi je bilo nekako „naopačke”, počev od „Mekdonaldsa” koji je kod nas svratište za najsiromašnije slojeve, dok je ovde skupo mesto u koje zalazi takozvani fini svet. Kada smo dolazili, rečeno nam je da ćemo živeti u elitnom delu grada, pa nikako nisam mogla da pojmim šta je ekskluzivno u kvartu koji kuburi sa parking mestima i čije ulice su neprestano raskopane. Kasnije smo otkrili senovite ulice i šarmantne kafee u komšiluku, pa smo definitivno odlučili da ostanemo na Vračaru. Posebno me oduševljava Novi Beograd, koji je najbolji primer kako ljudi mogu da ukrote socrealističku arhitekturu – kaže ona.

Šetnja obalama reka, Kalemegdan i Skadarlija su za Loru Vins omiljena mesta u gradu, a sličan stav ima i ostalih sedam hiljada stranaca koji žive u Beogradu. Na osnovu ispitivanja koje jeza prošlu godinu uradio Gradski zavod za informatiku i statistiku po narudžbini Turističke organizacije Beograda, opuštena atmosfera najbolji je deo prestonice za većinu stranaca koja ovde živi više od godinu dana. Poziciju na listi omiljenih mesta obezbedile su i šetnje Kalemegdanom, Adom Ciganlijom, rečnim obalama...

Ono što stranci, takođe, mnogo cene jeste izražen osećaj lične bezbednosti, a od kulturnih sadržaja najposećenije su galerije, muzeji i bioskopi, dok su lane najviše poseta zabeležili strani rok koncerti, kao i manifestacije Noć muzeja i Festival piva.

Maršruta za obilazak Beograda, koju je na jednom internet forumu preporučio engleski turista, slikovit je primer kako ljudi sa strane mogu imati više osećaja za grad nego starosedeoci. On za početak predlaže šetnju Karađorđevom ulicom, od Brankovog mosta do novobarokne zgrade nekadašnje banke, jedne od najlepših– i najzapuštenijih –u gradu. Posetiocima foruma savetuje da na vreme skrenu prema Terazijama, „kako bi se izbegao ružni deo oko Železničke stanice”. Prema mišljenju mnogih, arhitektonsko rešenje koje odvaja srpsku prestonicu od ostalih svetskih gradova jesu venci – Topličin, Kosančićev i Obilićev, koji nose šmek starog Beograda i sećanje na neka davno minula vremena. Zvuči morbidno, ali na ta mesta stranci hrle najviše da bi videli – ruševine. Tu su ostaci Narodne biblioteke, uništene 6. aprila 1941. godine. Po istom principu, atrakcija su postali i ostaci Generalštaba, stradalog u jednom drugom, skorijem bombardovanju.

-----------------------------------------------------------

Manje gostiju na rekama

Premda reke važe za adut na koji prestonica uvek može da računa, ako je verovati ugostiteljima, sve je manje onih koji ispijaju kaficu ili neko drugo piće na splavovima. Paradoks je da prestonički turistički poslenici beleže sve više gostiju preko reke, a da istovremeno vlasnici splavova beleže pad u poslovanju. Ekonomska kriza naterala je čak i mlade Slovence, nekada najbrojnije i najizdašnije inostrane goste splavova, dazadrže hladnu glavu i preciznu računicu kad vade novčanik iz džepa. Turisti, ali i domaći gosti ne navraćaju onako često na splavove pa je ukupna poseta, kažu ugostitelji sa reke, opala oko 60 odsto.

-----------------------------------------------------------

Istočnjački duh i zapadnjačka brzina

Naša prestonica posebno je zanimljiva posetiocima iz Slovenije i Hrvatske pa je tako i zagrebački „Večernji list” posvetio pažnju Beogradu. U „Večernjaku” se navodi da se u našem glavnom gradu na gotovo svakom koraku nalaze apsurdi –od signalizacijske saobraćajne kutije za slepe koja ne proizvodi nikakav zvuk, ali ima nalepnicu „taster za slepe”, do praznog kontejnera nasred najprljavije ulice s natpisom „poklon Evropske unije”.

Dalje se kaže da je za mlade Zagrepčane Beograd sve što Zagreb nije.

„Zagreb je kvaziprozapadnjački, a prozapadnjački je utoliko što je sterilan. Nasuprot tome, Beograd ima istočnjački duh i zapadnjačku brzinu u potpuno iskrivljenoj varijanti”, piše ovaj list.