|
Turistička organizacija Beograda ugostila je predstavnike turizma Solunske regije, koji žele da se upoznaju sa turističkom ponudom Beograda.  Grupu posetilaca čine turoperatori, predstavnici turističkih agencija i predstavnici medija koji prate turističku privredu, a u Beogradu će boraviti do 30. novembra, navodi se u saopštenju Turističke organizacije Beograd. Tokom posete Beogradu obići će Trg Republike, Kosančićev venac, Sabornu crkvu, Konak knjeginje Ljubice, Beogradsku tvrđavu sa Kalemegdanom, Hram svetog Save, Muzej Nikole Tesle i Etnografski muzej, Dvorski kompleks na Dedinju, Adu Ciganliju, Zemun, ulicu Strahinjića Bana, Skadarliju. Ova poseta dogovorena je na Međunarodnom sajmu turizma u Solunu, gde su turoperatori i turističke agencija izrazile zainteresovanost za Beograd kao "siti brejk" destinaciju. Kako se navodi, velikom interesovanju doprinelo je i ponovno uspostavljanje avio leta Jat ervejza na relaciji Beograd-Solun. |
|
   Zbog svetske finansijske krize, niko u Crnoj Gori ne zna šta nosi iduća turistička sezona. Da li se može očekivati uspešna sezona 2009, i ako je to moguće, po kojoj ceni? Čini se da je još izvesna samo neizvesnost. Iz crnogorske Vlade su već poručili turističkim radnicima i javnosti da ne treba previše da očekuju od naredne sezone. No, zvaničnici u Podgorici se, ipak, nadaju da će se ponoviti ovogodišnja sezona koju ocenjuju veoma uspešnom. Porastao ugled Crne Gore Pomoćnik crnogorskog ministra turizma Nebojša Popović je rekao da nema razloga za zabrinutost, jer je, kako je istakao, porastao ugled Crne Gore kao turističke destinacije. „Svedoci smo da svakodnevno neki od naprestižnijih međunarodnih časopisa definišu Crnu Goru kao destinaciju koja ubrzanim koracima žuri da postane visokokvalitetna turistička destinacija i da pravim putem ide u tom pravcu.“  Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Crna Gora bi mogla da se ugleda na Tursku kada je reč o cenovniku hotelskih usluga
Ali, hotelijeri i ugostitelji kažu da se posledice krize već osećaju. Konstatujući da se to moglo videti i na nedavno održanoj turističkoj berzi u Londonu, predsednica Udruženja hotela Crne Gore Dragica Drekalović je u izjavi za Radio Dojče vele kazala da bi prvi potez mogao biti smanjenje cena, korak koji su već preduzeli Turska i Tunis. „Pošto su mnogi hoteli lane povećali cene za sigurno 20 posto, mislim da bi sada te cene trebalo redukovati. Naravno, treba zadržati kvalitet i sve ono što smo svih ovih godina izgrađivali.“ Otpuštanje radne snage Ako kriza potraje crnogorski hotelijeri ne isključuju ni mogućnost otpuštanja radnika. Ono što je već sada izvesno jeste da će broj sezonskih radnika biti gotovo upola manji nego tokom prošle sezone. Direktor renomiranog budvanskog hotela „Kvin of Montenegro“ Dragan Ivančević je za naš radio rekao da se mora brzo delovati. „Iduća godina će biti godina stezanja kaiša. Onaj ko bude uspeo da smanji troškove, on će uspeti da smanji posledice te krize koja je zaista očigledna.“ Turistički poslenici u Crnoj Gori su posebno apelovali na državu i opštinske vlasti da smanje poreze i komunalije, koje su, kako tvrde, najveće u regionu, a isti zahtev upućen je i crnogorskoj nacionalnoj aviokompaniji „Montenegroerlajnzu“. Jer, na primer, let od Frankfurta do Podgorice sada staje oko 250 evra. |
|
|
Po broju luksuznih lokala prednjače centralne gradske opštine Stari grad i Vračar, a od prošle godine veoma su popularne i zimske bašte  Bašte, ali zatvorene, moderne i zimi Noćni provod, za koji turisti kažu da je verovatno najbolji u regionu, odavno je izdvojio naš grad na turističkoj mapi ovog dela Evrope. Prestonica broji i nešto više od 2.000 kafića, namenjenih isključivo za dnevno uživanje, a već neko vreme može da se podiči i zimskim baštama. Angelina Zrilić, sekretar Udruženja ugostiteljstva i turizma Privredne komore, objašnjava da je ulaganjem u kafiće razrađena osnova ideja da se poboljša turistička ponuda glavnog grada. – Naš cilj je da se otvori što više kvalitetnih lokala koji će biti međusobno konkurentni. Trenutno po broju luksuznih kafića prednjače opštine Stari grad i Vračar, a za njima neznatno zaostaju Novi Beograd, Savski venac i gradski deo Palilule – ističe Zrilićeva. Da bi se poboljšala turistička ponuda grada, Privredna komora je zajedno sa Zavodom za urbanizam, prošle godine, pokrenula akciju za otvaranje zimskih bašti. Rad ovih ugostiteljskih objekata detaljno je regulisan propisima, a u nekim ulicama, poput Knez Mihailove, njihovo postavljanje je zabranjeno. – Postojanje ovakvih bašti sasvim je uobičajeno u velikim turističkim centrima kao što su Rim i Pariz, pa i mi težimo da se odomaće kod nas. Sa Zavodom za urbanizam postigli smo dogovor da se obezbede urbanistički uslovi za zimske bašte, a neki od njih su da bašte ne mogu biti zidani objekti, a grejanje mora da bude u skladu sa zimskim uslovima. Posle početne inicijative, na svakoj gradskoj opštini počelo je podnošenje zahteva za otvaranje ovakvih lokala – objašnjava Angelina Zrilić. Ona kaže da postoje i neki objekti koji su otvoreni, a da nisu registrovani, te da je u tom slučaju reč o nelegalnom poslovanju, pa moraju da reaguju nadležne inspekcije. Takvi lokali najpre se nalaze na udaru Turističke inspekcije, koja posluje u Sektoru za turizam Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Oni kontrolišu poslovanje na osnovu Zakona o turizmu, a ukoliko se uoče još neke nepravilnosti reaguju Tržišna, Sanitarna ili Komunalna inspekcija. (Politika) |
|
|
Agencijske cene smeštaja na Budvanskoj rivijeri veće su 25 do 50 odsto u odnosu na prošlogodišnje, što je uticalo na neke turoperatore da odustanu od bukinga.
 |
"Cene će sigurno prorediti gužve, jer su one jedna vrsta filtera za goste, kojima su već uvedene posebne takse za ulazak u Crnu Goru i zabranjeno unošenje hrane", rekao je predstavnik turističke agencije Cipa travel Pero Ivković.
On je podsetio da su cene u momentu uvođenja evra kao zvanične valute, iznosile oko 20 evra za ležaj u privatnom smeštaju, odnosno 40 do 60 evra u hotelima.
"Sada smeštaj u hotelima košta od 50 do 120 evra, odnosno 150 evra u hotelskim objektima sa četiri ili pet zvezdica", naveo je Ivković.
On je dodao da se privatni smeštaj u glavnoj sezoni može naći po cenama od 15 do 25 evra, odnosno 30 evra u Rafailovićima, Pržnom i na Svetom Stefanu.
Povećanje cena uticalo je na određeni broj turoperatora iz Rusije da odustanu od planiranih bukinga na crnogorskom primorju.
"Plašim se da će nam se to vratiti kao bumerang, ali cene se formiraju slobodno, tržišno, na principu ponude i potražnje i tu ne treba niko da interveniše ni država, ni bilo ko drugi", rekao je Ivković. |
|
Turisti koji ovog leta budu dolazili automobilima na Crnogorsko primorje, na granici će morati da plate ekološke naknade u iznosima od 10 do 150 evra.
 | | Prošle godine u Crnoj Gori boravilo je oko 400 hiljada turista iz Srbije |
Cena ekološke naknade zavisiće od kubikaže i tonaže vozila, saopštila je portparol crnogorskog Ministarstva turizma i zaštite životne sredine Jelena Paović.
Vlada Crne Gore početkom godine usvojila je Uredbu o izmenama i dopunama o visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknada zbog zagađivanja životne sredine, kojom je predviđena i ekološka naknada za vozila.
"Uredba će stupiti na snagu 15. juna. Prema toj Uredbi, sva putnička vozila, autobusi i kombiji na granici će plaćati ekološku naknadu od 10 do 80, a kamioni i teretna vozila od 80 do 150 evra, zavisno od kubikaže i tonaže", istakla je Paovićeva.
Svetski savet za turizam i Evropska unija dali su preporuke Ministarstvu turizma i zaštite životne sredine za uvođenje posebne nadoknade, čiji prihodi će biti usmereni na finansiranje projekata iz oblasti životne sredine, dodala je Paović.
"Oni su uglavnom dolazili sa svojim vozilima. Tako da i ove godine očekujemo priličan broj automobila iz te države", najavila je Paović.
Ovog leta u Crnoj Gori 15 hiljada sezonaca Analiza Zavoda za zapošljavanje Crne Gore pokazala je da će na sezonskim poslovima u ugostiteljskoj i turističkoj delatnosti u 2008. biti angažovano oko 15.000 "sezonaca", što je za 10 odsto više nego 2007. Nedostatak kadrova biće nadoknađen upošljavanjem nerezidentnih lica sa područja bivše Jugoslavije. Najviše nerezidenata za sve sezonske delatnosti biće iz Srbije (46 odsto), BiH (25 odsto), Makedonije 20 odsto i ostatak čine ostale zemlje regiona. Plate sezonaca u Crnoj Gori se poboljšavaju i kreću se u rasponu od 250 do 2.000 evra. |
|
|
Prema Vladinoj Uredbi, ekološku naknadu za korišćenje drumskih motornih vozila i priključnih vozila plaćaju fizička i pravna lica iz zemlje i inostranstva.
Domaća lica eko naknadu, navedeno je u Uredbi, plaćaju prilikom registracije vozila, a strana pravna i fizička lica dužna su da je izmire prilikom ulaska na teritoriju Crne Gore. Ova naknada važi za period od godinu dana.
Prilikom određivanja visine naknade koristi se Međunarodna klasifikacija vozila, tako da se iznos od 10 evra izmiruje za motorna vozila za prevoz putnika, koja osim sedišta za vozača imaju još osam mesta.
Ovim dokumentom predviđeno je da se eko naknada od 30 evra plaća za motorna vozila za prevoz putnika, koja pored sedišta vozača imaju više od osam mesta i čija najveća dozvoljena masa ne prelazi pet tona.
Vlasnici vozila većih od pet tona pri ulasku u Crnu Goru moraće da izmire 50, a teretnih kamiona 150 evra. |
|
|
Smestaj.RSS.Vesti
RSS